ISPOVEST MLADIĆA KOJI GODINAMA PLIVAO ZA ČASNI KRST: Uskačemo u vodu po DEBELOM minusu, a niko se razboli od HLADNOĆE! On zna zašto im LEDENA REKA ne može ništa

Mladić koji je dve godine za redom plivao za časni krst otkriva šta ga je motivisalo da uradi tako nešto. Prenosimo ispovest ovog mladića u celosti.

 

“Plivanje za časni krst je običaj u kome se odaje počast događaju kada je Isus Hrist nakon što je napunio trideset godina otišao do reke Jordan da bi ga Sv. Jovan krstio. I drugi pravoslavni narodi, pogotovo slovenski narodi, imaju svoje običaje kada je u pitanju obeležavanje Bogojavljanja. mada se čini da je plivanje u zaleđenoj reci na ovaj dan običaj koji se ustalio u srpskoj tradiciji.

Ovaj događaj se uvek organizuje od strane Srpske pravoslavne crkve, a pomoć u realizaciji pružaju opštine gde se manifestacije održava, kao i druge institucije i istaknuti pojedinci.

FOTO: DRAGANA UDOVIČIĆ

 

Za krst se plivalo i pre Drugog svetskog rata, te bi bilo pogrešno reći da je praznovanje ovog običaja stvar pomodarstva kao što će neki reći, mada je tačno da je ova tradicija bila prekinuta nakon okončanja Drugog svetskog rata i da se proslava ovog dana na ovaj način obnavlja u zadnjih petnaestak godina.

 

U Beogradu se dosta dugo vremena plivalo na 4 lokacije: na Adi, u Zemunu, Obrenovcu i na Dorćolu kod Kule Nebojša. Nedavno ta tradicija se obnovila i na drugim mestima, kao što je slučaj u Grockoj, ili situacija gde se na Dorćolu pliva i za Zimski Krstovdan koji je dan pre u odnosu na Bogojavljanje – kada se pliva na Dorćolu kao i na drugim mestima. Pliva se i u svim krajevima Srbije: plivači su zaplivali za krst časni širom Srbije od Zrenjanina i Novog Sada do jezera Gazivode na severu Kosova i Metohije. Običaj se na ovaj način obeležava i van granica Srbije, u Crnoj Gori, Republici Srpskoj, pa i u Austriji, dakle gde god ima prevoslavnih Srba.

 

“Ja sam učestvovao u ovom verskom događaju u dva navrata. Prvi put sam zaplivao pre nekoliko godina na Zimski Krstovdan ispod Kule Nebojše. Drugi put sam plivao prošle godine u Zemunu, gde se već duže vreme tradicionalno održava centralna manifestacija i koju je svojim prisustvom uveličao patrijarh srpski Irinej”.

 

“S obzirom da se često pliva “u debelom minusu” ljudi se pitaju kako se nisam prehladio nakon ove “avanture”. Istina, nisam se nijednom prehladio nakon plivanja za časni krst, niti znam da su se moji poznaninici koji su plivali razboleli. Odgovor leži u tome što se pliva ne iz zabave i razonode, već iza ovog čina stoji (za vernike) mnogo viši motiv. Sa ove distance nije bilo ništa teško, ali je “najzahtevniji” momenat ulaska u vodu. Niska temperatura, jak vetar i osećaj neizvesnosti pred sam skok. A onda, znak i skok. Tek što sam izronio iz vode nakon skoka, iskusniji plivači su već bili na pola puta. Možda paradoksalno, sa skokom sam osetio veliko olakšanje, jer je osećaj neizvesnosti nestao, osećaj hladnoće i misao o sve jačim naletima vetra su bili zamenjeni snažnim nabojem adrenalina”.

“Plivanje za krst časni je za mene predstavljalo jedinstveno versko iskustvo, okružen ljudima sa istim ciljem, i sa mišlju da ćemo se zajedno sa drugim vernicima koji se nalaze širom Srbije (a i šire) zaplivati zarad jednog istog motiva, činilo nas sve ispunjene osećajem povezanosti i jedinstva. Skakako da bih ovo iskustvo preporučio svima koji su u mogućnosti: osećaj nakon plivanja za krst časni me je držao ispunjenim dugo vremena.”

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *